ПРЕД ПРОСЛАВУ СВ. САВЕ

У петак, 27   јануара, славићемо, браћо и сестре, нашег просве титеља и учитеља св. Саву. Ове године навршава се 787 година од његове смрти. За то време порушене су многе куле и градови, многа велика имена предана су забораву, а дивна личност св. Саве остала је увек блиска и мила српском народу. Јер је велико дело св. Саве а он као личност изузетно великих вредности несумњиво заузима прво место међу великанима нашег народа.

Просветитељ и пријатељ народа, мудри саветодавац браће своје и миротворац, први наш архиепископ, далековиди организатор националне и верске свести народне, велика духовна личност, која је својом љубављу загрејала и ујединила цео један народ — наш светитељ Сава остаје за увек најлепши и најубедљивији пример истинске службе Богу и народу.

Зато, као и сваке године, тако и ове треба да се припремимо, браћо и сестре, да достојно прославимо св. Саву: да у што већем броју будемо на светој литургији и да испунимо цркву, да се за време службе Божје молимо св. Сави да нас надахне својом великом вером, да нас духовно укрепи и ојача, да бисмо били кадри да истрајемо на путу, којим нас је он повео кроз историју, да присуствујемо свештању славског колача, да сви певамо химну св. Сави, да чујемо дечје декламације, којима је народ преко својих песника опевао велико дело и личност његову, и најзад, да децу   обрадујемо поклонима.

На дан св. Саве наша црква увек је пуна деце. Тога дана их је у цркви највише. Ето, после толико векова, св. Сава и данас скупља Српчад и учи их као и за време свога живота.

Али, та ревност се убрзо гаси. После тога, у току целе године, ретко виђамо и то само по које дете у цркви, осим оне деце која долазе на часове Веронауке. И поред многих савета и апела цркве, поједини родитељи, који иначе све чине за своју децу, доследно пренебрегавају једну своју велику и одговорну дужност: верско васпитање своје деце. Као да не схватају да је то од пресудног утицаја на стварање карактера њихове деце и за њихов пут кроз живот.

Општа је и позната и призната чињеница, да су хришћанска вера и морал неопходни услов за право васпитање, да је Христово јеванђеље највише уздигло човека и пред Богом и пред људима. То је и свима нама, православним Србима позната и доказана чињеница кроз сву нашу историју: од св. Саве до ђакона Авакума.

Наши стари гинули су за крст часни, а ми смо данас дочекали, да нам деца неких православних родитеља не умеју ни да се прекрсте.

Крајње је време да се православни родитељи прену из равнодушности и учине нешто. То „нешто” ми ћемо да формулишемо у три апела на дечје родитеље:

Први апел: да родитељи што чешће недељама и празницима доводе своју децу у цркву,

Други апел: да одмах по св. Сави доведу своје дете у цркву и да га упишу за ученика веронауке, која се одржава овде у недељне дане, и

Трећи апел:да се свака православна породица претплати на неки часопис „Православни ”, најбољи, најинтересантнији и најлепше уређен часопис наше Цркве, намењен и одраслима и деци, без кога не треба да буде ни један православни дом.

Нека би Господ благословио и св. Сава све нас надахнуо својим узвишеним примером, да овогодишња светосавска прослава код нас буде велика прекретница на боље, да докажемо своју веру не само речима него и делима и своју љубав и приврженост св. Сави и његовој и нашој светосавској цркви. Амин.